У мору наслова ових дана, један ми нe да мира: „Српски производи шокирали Европу и оставили је без текста“. Кога смо шокирали?
Већ прва реченица звучи као лоша шала: „Као што је Кина на светском тржишту синоним за масовну производњу, Србија је за европске потрошаче увелико асоцијација за квалитет код одређене врсте производа.“ Која ли је то врста? Од стрепње одговор не могу да дочекам, а боље и да нисам: „Свима је познато да је српско воће и поврће веома укусно и GMO free, а посебно се хвалимо нашим малинама, јабукама и боровницама.“
Ко ли је ово написао? Ни Курир, ни Ало, ни Радикалско звонце, већ угледни портал N1. Мада, ни то није цела истина. Текст је непотписан, а што је још важније, преузет је са портала Telegraf.rs! Кога ли сад заједно рекламирају, шта ли раде…
Уосталом, чији је тај Telegraf.rs? Ни то више није лако утврдити: на насловној страни је Вучићева изјава – што ништа не значи. Овде и режимски и опозициони медији преносе сваки Вучићев глас и корак! И једни и други будно обавештавају народ о дану када ће председник да нам се обрати. Зар је то вест? Па кад се обрати, сви медији га уредно прате, често и директно преносе. А он црта по табли и осмехује се, као да испуњава своје давне дечачке снове! Кад режимски медији утихну (јер шта даље да раде са том гомилом обећања и прогноза) – тад наступају опозициони медији! Зову експерте. Сви се зграњавају, како је могао тако да каже, да слаже, да погреши, да не зна… Било како било – окупирао је и режимски и опозициони медијски простор. Па је ли он слуга овог народа, или је његов некрунисани цар? Цар је, ја вам кажем.
Стога је свеједно чији је портал Telegraf.rs, који нам заједно са N1 открива који је то други српски производ који је шокирао Европу – и оставио је без текста. Никад нећете погодити: нису ни рекли! Ипак, наговештај постоји: „Нисмо занемарљиви (!!!) ни у текстилној индустрији, имамо мале а велике произвођаче који своју робу продају ван граница земље, па смо се чак наметнули и у Италији, колевки моде.“ Ко се, бре, наметнуо? Добро, нема везе, хајде да откријемо главну српску атракцију на светском тржишту… а то је… нећете веровати… српски папирни убрус!!! „Реч је о небељеним, такорећи здравим убрусима, који су годинама апсолутни хит на европском тржишту управо због својих карактеристика.“ Молим? Тоалетни папир?
У том тренутку, било ми је јасно да вештачка интелигенција у Србији има велику конкуренцију, а то је – природна глупост. Признајмо, ово што следи ниједна поштена машина не би написала: „То су убруси од 100 одсто целулозе, природне браон боје, који нису третирани хемикалијама да би постали бели.“ Па нису ни могли да постану бели – ако су остали браон!!! Ипак, непотписани је сад дошао на своје и не узмиче: „Ово је веома важно јер сваки убрус има врло широку примену – на њега ћете ставити воће да се оцеди, у недостатку салвета послужиће као декорација на столу, обрисаћете себи уста, посушити влажну површину у кухињи…“ – и тако ћете, што рече N1 у наслову, шокирати Европу и оставити је без текста.
Сад, није то N1 измислио, да у медијима ниједан дан не прође без наслова: „Шокантно!“, „Колапс“. „Разоткривени!“, „Хаос“… нарочито онда када се ништа од тога не дешава. А зашто би морало да се деси? Медији више не преносе вести, њихов посао је – забава! Нил Постман је давно написао књигу Забављајући се до смрти, и тачно нам све то описао: „Не постоји толико брутално убиство, тако разоран земљотрес или сраман политички блам који новинар не може да избрише из наших глава, само кад изговори ове две речи: „А сада…“… Јер, довољно сте (скоро 45 секунди) размишљали о претходној вести, сада је на реду нова вест – или реклама!“
Одавно смо, дакле, могли да схватимо: вести су – чиста забава. Па онда, зашто угледни портал као што је N1 не би смео да објави вест о шокантном српском тоалетном убрусу, који је уз малу, или (још горе), никакву накнаду преузео са Телеграфовог портала?
Не прети нама Орвелова будућност, Велики брат се одавно удавио у српском производу природне браон боје. Пре ће бити да смо, не знајући, дубоко закорачили у Хакслијев Врли нови свет, овде је све забава.
Ипак, ред би био да у њој не учествујемо.
Текст у електроноском издању – овде текст у штампаном издању – овде
