Ako u TV dnevniku ugledate ministarku sređenu kao za šou Ognjena Amidžića, ne brinite, niste pogrešili kanal. Tako se u Srbiji nose ministarke koje drže do sebe. Nogu je povukla ministarka koju od milja zovu Zoki Struja, za njom i Joksimovićeva, ministarka za Evropu, da bi ih do kolena potukla čuvena Darija Kisić Tepavčević. U trci ovih platinastih diva – nema joj premca.
Usudiću se da kažem, najbleđu sliku ostavlja ministarka za evropske integracije. Ne zbog integracija – od njih ionako neće ništa ni biti – već zbog čudne kombinacije napadnog stajlinga i radkikalskog govora tela. Ministarka, brate, voli da se pojavljuje u više-nego-kratkoj mini suknji, gde na brojnim fotografijama u takvom autfitu uperi oba kolena u gosta iz inostranstrva – a oni spuštaju pogled. Ostalo je zapisano i to da je kao nekadašnja urednica radikalskog časopisa „Velika Srbija“ besno vikala na Vučića – a on na to redovno ćutao. Ni danas njen govor tela nije ništa manje opasan: oštar pogled i obraćanje tihim glasom svakome šalje jasnu poruku: ne gledaj me predugo – nismo jedno za drugo!
Sasvim je druga stvar sa drugoplasiranom ministarkom Mihajlović: daleko je raspevanija i nekako – širi optimizam. Kome građevinaru ne bude drago kada na pruzi ili u jendeku sretne svoju ministarku, našminkanu i obučenu kao za doček srpske nove godine! Pa kad im pred kamerama podvikne da će svi koji nisu ni došli na posao videti svoga boga, njima lakne. Znaju oni, ministarka već sutra odlazi na novo gradilište, pa su ovi, izgrđeni, mirni – do kraja njenog mandata!
Ministarka Mihajlović ne krije ni svoje mišljenje o članovima vlade. Jedino ona od građana ne krije da ne podnosi direktora Srbijagasa, a ni Anu Brnabić – sudeći po tome kako je pred kamerama kolutala očima na premijerkinu nevinu izjavu da je američka firma NALED, a ne Zoranino ministarstvo, zaslužno za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola. A njen nastup, u jeku nedavne havarije u EPS-u svakako je vredan pamćenja. Kad za nestanak struje u preko sto hiljada domaćinstava nije mogla da optuži Dragana Đilasa, nije li moglo bolje nego da platinasta ministarka zapeva pesmu „Zar je važno ko je kriv“?
Sve to je ništa prema umeću Darije Tepavčević, koja je u vladu ušla kao nestranačka ministarka, da bi se nedavno učlanila u SNS. U pitanju je daleko ozbiljniji lik: epidemiolog, članica kriznog štaba, doktor medicine, a uz to i oličenje nedstižnog sna mnogih doktorki: da bude lepa i poznata. Veliki dekolte, raskošne obline, platinasta kosa sa sve manje žutila – skoro pa savršenstvo! Nema svoje mišljenje, ali – nemaju ga ni drugi, a uz to, ume pred kamerama dugo i pametno da ćuti.
Ne lezi vraže, to bi tako i ostalo da trenutak nije nalagao da neko iz vlade prospe kantu pomija na velikog srpskog umetnika, filmskog režisera Gorana Markovića.
A to svakako nije mogao da bude bilo ko iz SNS-a, pošto su tamo svi prilično moralno istrošeni. A kud ćeš bolje nego da kantu istrese doktorka medicine, epidemiolog, koja čak i o varioli veri zna više od samog Gorana Markovića!
E sad, nije ga ministarka optužila ni za šta vezano za variolu veru – a mogla je, samo da su joj tako iz DB-a naručili. Umesto toga, oglasila se na Instagramu, gde smo među brojnim njenim fotografijama mogli da pročitamo da Goran Marković i nije veliki umetnik i slavni režiser, već osoba sa sledećom dijagnozom: “frustriran i agresivan, umetnički impotentan i bez nacionalnog identiteta“! Struka se hvata za glavu, kukaju, kako je ova osoba uspela da položi psihijatriju – i bilo šta drugo, ako ćemo pravo, ali, svi su tu u zabludi.
Efekat Darijinog tvita bio je daleko veći od očekivanog. Opozicija je zaboravila i na proteste, i na Rio Tinto, i na predstojeći referendum, koji je prvi korak ka priznavanju Kosova. Svi su se uhvatili za Tepavčevićkinu izjavu, koja se širi i umnožava kao da je u pitanju novi soj nekog zaraznog virusa, koji je već dobio i prijemčivo ime – Darijola vera. Evo, i vi ste se upecali.
Tekst iz NIN-a možete preuzeti ovde
