Odavno ne videh bolju marketinšku kampanju od ove – „Da klikneš od sreće“, sa još boljim sloganom – “I ja sto dobijam isto”. Vlada je, naime, rešila da malo pravednije raspodeli pare koje baca iz helikoptera – da ne idu svima, već samo mladima od navršenih 16 do 29 godina. Kakve sam sreće bila celog života, i sad bih, da sam mlada, sigurno napunila tek četrnaest i gledala sa divljenjem one koji imaju šesnaest godina, ličnu kartu – i sto evra u džepu! I onda sasvim razumem mlade: da klikneš od sreće!
Što reče jedna komentatorka na Tviteru – „pa klikla sam!“, i da vidite, dobro je rekla. Društvene mreže bruje od pitanja – Gde da kliknem? Jel treba račun u banci? Kad će da legnu pare Ne osuđujem, daleko bilo, nisu ni stariji ništa bolji. Uostalom, gde je tu greh? Kad nekome na ulici ispadne 100 evra, koliko će minuta proći dok ih neko ne pokupi?
Ostaje problem što smo decu nekad vaspitavali na principu – radi, pa zaradi, a sad im vrednosni sistem gradi ministar finansija, sa prepisanim doktoratom i neobjašnjenim vlasništvom 24 stana u Bugarskoj, nudeći im po sto evra, zato što su mladi?
Tako dolazimo na teren marketinga – psihološke veštine smišljene da naručiocu, u ovom slučaju državi, pribave veliku korist. Prva moguća od svih koristi će svakako biti slabije učešće mladih u protestima. Od ovih „punoletnijih“, svakako, očekuje se i glas na izborima. I to ne samo zbog samih sto evra, naravno. Marketing ne bi bio to što mu ime kaže, da tu nije skrivena neka psihološka zamka! A zamka se sastoji u tome što ovim potezom Vučić daje mladima nešto što im niko drugi ne daje, a to je – poštovanje. Potvrda da postoje. I da su vredni nagrade. Pa da vas pitam, je li ova marketiška mera stvarno glupa?
Naravo da mladi mogu da uzmu po sto evra i potom da glasaju za opoziciju, ali ni u tom slučaju vlast, ili barem njen vrh, neće ostati kratkih rukava. Pogledamo li malo dublje u tekst zakona o raspodeli sto evra mladima, videćemo da ministarstvo finansija pravi privremeni registar, gde će uredno zabeležiti sva imena, adrese i sve ostale detalje o nagrađenima (recimo, ako se nagrada daje mladima koji su u zatvoru), da bi onda taj registar nakon godinu dana lepo bio – izbrisan. Zašto bi se podaci iz registra obavezno brisali, osim da niko više ne bi mogao da uđe u trag kome su i gde su te pare zaista otišle? Da sve lepo nestane, kao što su nestala ona dva minuta snimka nesreće na naplatnoj rampi u Boljevcu, ili lica onih mladih koji su Aidu Ćorović sprovodili u miliciju, rušili Savamalu, ili … hajde, pomozite, setite se sami nekog nestalog traga, barem toga u Srbiji ima!
Kako stvari sada stoje, a referendum je to lepo pokazao – Vučiću se vlast sve jače zanosi, pa mu je ova regrutacija mladih u biračke strojeve više nego potrebna. Vučićev rejting je toliko nisko pao, da ga je Zoran Stanojević, intervjuišući ga na RTS-u, javno izblamirao tvrdnjom da sam naručuje gostovanja, i još ga prekorio da optužuje opoziciju bez dokaza, što ga izjednačava sa onima koje optužuje! To se, naravno, može tumačiti dvostruko: ili je ovaj pametni novinar našao bolji posao – ili je danas osvanuo 20. aril 1945. godine, pa je vreme da se prebrojavamo…
Bilo kako bilo, za dva dana od kad je kampanja najavljena, za pare se prijavilo 750,000 mladih, a sudeći po tome kako vode kampanju, do kraja će sve mlade upisati u privremeni registar! Jer,
ko bi odoleo reklami koju izgovara lično ministar finansija, i još kaže upravo ono što mladi žele da čuju: prijavi se za 45 sekundi i pare ti stižu na račun! Bolje nego reklama za keš kredit, alal vera, ministre!
Još kad bi neko upitao Vučića – čije su to pare, koje ćeš podeliti mladima? Eh, da, ili ovo: hoće li mladi moći da naprave zajedničku fotografiju predsednkom, da vidi biračko telo kako mladi klikću od sreće, dok im novac sleće – iz vašeg i mog džepa?
Tekst u štampanom izdanju možete preuzeti ovde
