Posle ulja, šećera i brašna, Vlada Srbije zamrzla je i cene goriva. Za litar evro dizela potrebno je izdvojiti 179 dinara, dok je za litar benzina cena 171 dinar. To je tek nekoliko dinara niža cena od onih aktuelnih na pumpama. Zamrzavanje je oročeno na 30 dana sa mogućnošču produženja mere.

„Car Dioklecijan je prvi put to uradio, ali je taj car, za razliku od Vučića imao autoritet, rekao je ko bude kupovao i prodavao za veću cenu biće ubijen i znate šta se desilo? Ništa. Svi trgovci su otišli i nastale su nestašice. To se ponovilo i u američkoj, francuskoj revoluciji, svako ko ima trunke dostojanstva ne bi tu meru primenio. Time šete i samo ćemo u statistici imati isti broj da su tolike cene. U narodu će svi to čuti i napraviti zalihe i nastaće nestašica. Gde ćete naći benzin, ulje, brašno – na crnom tržištu. Kada skinu tu meru biće cene porasle 20, 30, 70 odsto“, kaže Popović.

Na pitanje šta će biti ako cena nafte nastavi da raste, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanije Srbije Tomislav Mićović kaže da ne bi trebalo čekati 30 dana, već pratiti šta se dešava sa cenama nafte.

“Od momenta donete odluke povećane su cene nafte. Visoka cena nafte će preko rafinerije doći do maloprodaje i maloprodaja treba da izdrži udar rasta cena sirove nafte. Ograničenje cena energije na ovoj način postoji u zakonu dugo i nije do sada primenjeno, sve zemlje pri visokim cenama traže kako da ublaže udar. Poljska je smanjila PDV za gorivo. U Crnoj Gori država svake dve nedelje određuje cene. Kontrola cena od strane države nije nepoznata. Ali jedino tržišni zakoni su oni koji bi trebalo da funkcionišu”, smatra Mićović.

On dodaje da 30 dana može da se izdrži, ali da će sve preko toga biti problem.

“Posle toga će efekti biti kontra. 52 odsto maloprodajne cene su dažbine države, mi se zalažemo da se generalno politika akciza promeni, da se smanje akcize i da se pojedinim kategorijama ponudi gorivo po nižim akcizama. Ovako visoke cene biće ugrađene u sve naše proizvode. Što su više cene goriva to je veća osnovica za obračunavanje PDV-a”, dodaje Mićović.

Država čuva akcize zato što je – država, kaže Danica Popović.

“Ako hoćete da ima vata i gaze po bolnicama, da svi dobijaju vakcine, pa to se finansira od nekuda. Ja nisam ljubitelj da se na taj način rešavaju problemi. Ako krenemo na problem nafte, ova nafta koja se danas prodaje nije kupljena prekjuče pa da se prodaje po ovoj ceni. U tu cenu se sada ugrađuju očekivanja. Kada je pala cena nafte, zašto niste smanjili cene? Stvari nisu fer postavljene, ako odmah udarate na to hajde da smanjimo akcize a da onda nema svetla na ulici. Sve je to nastalo jer država štampa novac, daje se 100 evra, vi te pare štampate, koliko ste naštampali toliko ide inflacije. Probajte da ne bacate pare iz helikoptera i neće biti inflacije”, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta.

Mićović, međutim, dodaje da kada je pala cena nafte 2020. godine, cena dizela je smanjena za 32 dinara, a benzina za 30.

“Cene nafte i goriva korespondiraju. Nerealno je da neko čuva naftu tako dug period. Cena nafte ima trend rasta. Naravno da se cena goriva određuje na onsovu troškova naftne kompanije. Hrvati su imali sreće kad su doneli uredbu o zamrzavanju i cena nafte u tom periodu nije tako naglo skočila kao kod nas. Ako se ostvare procene o ceni od 100 dolara, mi ćemo imati nerealno niske cene koje neće pokriti troškove benzinske stanice”, kaže Mićović.

Za slične mere donete u Poljskoj i Mađarskoj, Popović kaže da je to populizam veći nego u Srbiji.

“Najgore mere će biti donete tako što je građanima rečeno da će im biti bolje, a neće. Ako rastu cene to je zato što su štampane pare. U toj farsi najgore prolaze penzioneri, invalidi, naftna industrija proći će fantastično, zamrznuta dva proizvda, a povećaće cene druga dva. Ako bi trebalo na nečemu insistirati, to je prestanite da štampate pare i bacate ih kroz prozor”, objašnjava ona.

Ceo tekst možete naći ovde