Кад је Вучић изјавио да ће наредна зима бити најгора у последњих 70 година, знала сам да неће. То је било лако предвидети, нарочито након Вучићевих изјава „Робне резерве су пуне” (7. април), па онда “Робне резерве су опљачкане” (6. мај), па затим „Хране има довољно“ (9. мај), и коначно „Хране неће бити довољно и то вам сад саопштавам са сигурношћу.” (15. мај).
И заиста, не прође месец дана, а најгора зима у последњих 70 година се истопила, шест месеци пре него што ће наступити. Од пре пар недеља, она изгледа овако: “Биће довољно струје, гаса, хране, а постоји шанса за повећање плата и пензија”! (25. јуни).
Па ипак, шта сад? Чека ли нас рецесија, или не? По речима директорке ММФ, услови пословања у свету се од априла месеца погоршавају и није искључено да до краја године светска привреда клизне у глобалну рецесију. И велике рејтинг агенције јављају да се дванаест највећих привреда налази на корак од рецесије, укључујући САД, Велику Британију, Јапан, Јужну Кореју, Аустралију и Канаду.
Три су разлога за све извеснији настанак глобалне рецесије. Први је инфлација, настала након обилног штампања новца током пандемије. Други је раст цена енергената и хране због рата у Украјни, а трећи је успоравање привредног раста у великим земљама, попут Русије и Кине.
Највећи број прогноза говори о све извеснијој рецесији у САД, где је инфлација достигла 8,6 одсто, што је највећа стопа забележена у последњих 40 година. Цене енергије тамо су порасле за 38 одсто у односу на претходну годину, а цене хране за 12 одсто. А ми смо ту бољи од њих: годишња стопа инфлације у Србији је 10,4%, а да ствар буде гора замрзнули смо цене хране и енергената. Да нисмо, куд би нам био крај!
Америчка централна банка (ФЕД) је већ енормно повећала референтну каматну стопу, па ће инфлација тамо убрзо почети да опада и сад је питање – хоће ли досадашња експанзија бити довољна да САД, а за њом и цео свет, не склизне у рецесију? За сада то нико не са сигурношћу не тврди, али се у једној ствари сви слажу: референтне каманте ће морати да расту, све ће до краја 2023. године. Златно доба јефтиних кредита свакако је завршено и неће се брзо вратити.
Шта то значи за нас? Најпре, значи да ће се упоредо са уласком у период раста каматних стопа смањивати инвестиције и запосленост, а са њима и будући привредни раст. А за становништво, то значи да долази период у коме реални дохоци не расту, али трошкови, нарочито трошкови отплате кредита, хране и енергената расту из дана у дан.
Вучић је пропустио да обавести грађане и о томе да је Србија, као економски тигар, забележила најспорији раст БДП од свих земаља Централне и Источне Европе (од 4,4 одсто, а сви остали, у просеку, око 7,2 одсто). Што је још горе, сазнајемо из Кварталног монитора, у Србији је забележен пад БДП још пре него што се завршио период опоравка од пандемије: последњи квартал 2021. године завршен је са негативним растом, првенствено захваљујући хаваријама у ЕПС-у. Наравно, то је била последица мудре Вучићеве политике да јавним предузећима у Србији управљају власници печењара и остали послушници, а сад је на малобројним преосталим стручњацима да систем врате у фунционално стање. По процени Фискалног савета, то ће бити оствариво једино ако цена струје за домаћинства и привреду порасте 15-20 одсто, а цена гаса за домаћинства се увећа за 65-70 одсто.А то Вучић, како је најавио – неће дозволити, мада и сам признаје да се у томе баш не сналази.
„Ја сам погрешио што сам рекао Ани и Синиши да смањимо наш удео у акцизама да би грађани плаћали јефтиније гориво. Ми сада тај новац не можемо више да вратимо… А да не причам о мањем доласку страних директних инвестиција или томе да је седам америчких продуцената и глумаца одбило да дође због тога што нисмо Русији увели санкције“.
Била је то једна од последњих Вучићевих исповедних изјава, пре него што је најавио нове, храбре потезе. Повећаће пензије за 19%, али не сада, него „од новембра, закључно са јануаром“. А до тада предвиђа инфлацију од 20%. А предвиђа и ово: „Када дође зима, за тај новац можда нећете моћи да купите ништа“.
А кад се све то оствари, шта му преостаје, него да каже – „јесам ли вам рекао?“
Tекст у штампаном издању можете наћи овде
