Америка ће обуставити сервисирање дуга већ наредног четвртка, ако се не договоре око кредитног лимита, изјавили су многи добро упућени људи – од Џенет Јелен, америчке миниистарке финансија, до Илона Маска, власника Тесле, Спејс Икса и Твитера: „Са оволиким федералним расходима, питање је када, а не хоћемо ли банкротирати“, написао је на Твитеру, а пренео је портал geopolitika.news. Е сад, Масковог твита више нема, и то је добра вест, јер Америка сигурно неће банкротирати.
Чак и када земља сасвим прекине да измирује дугове – тај дуг не нестаје. Када је фебруара 1918. годне Совјетска Русија обуставила отплату кредита царске Русије, ти дугови су уредно записани. А када је Руска федерација јуна 1992. године тражила да обнови чланство у ММФ-у, најпре се разговарало о старом дугу, па онда о новим кредитима! А наредне године, обавезе Руске федерације су изгледале овако: дуг царске Русије износио је 105, а нови дуг био је 2,8 милијарди долара. Царски дугови су отплаћени тек 2017. године – са стогодишњим закашњењем.
Откуд тај страх да ће САД од четвртка престати да враћају дугове? Хајде то да разјаснимо. Нису се тамо превише задужила домаћинстава или компаније, као што је био случај у Грчкој пре десетак година, кад су се повериоци у читавом свету тресли и очајавали. Овде ради само о томе да би државна администрација САД ускоро могла да остане без новца – осим ако сама себи не дозволи да позајми још новца! Тај кредитни лимит, којим америчка влада ограничава сопствене јавне расходе, од 1960. године је подизан седамдесет и осам пута, и то како под влашћу републиканаца, тако и демократа. Јер, једно је бити за штедњу, када си у опозицији а сасвим друго кад си на власти! Ко освоји већину, тај финансира војску, исплаћује пензије и плате државних службеника, плаћа камату на државни дуг и да, на радост свих порескх обвезника, редовно врши повраћај пореза. А тренутно америчка администрација није стању да испуни своје финансијске обавезе, док јој не повећају дозвољени минус на кредитној картици, што овај кредитни лимит у ствари и значи.
И тако, светска јавност већ 79. пут посматра како још увек нема договора републиканаца и демократа око кредитног лимита, а медији жељни сензације поново стављају исти наслов: „АМЕРИКА ХРЛИ У БАНКРОТ! Републиканци и демократе поново у клинчу, али је ове године ипак опасније!“ Исто је писало и у октобру 2021. године, када је Џо Бајден потписао закон којим се горња граница државног дуга подиже за још 2,5 на 31,4 трилиона долара. А Џенет Јелен је тада рекла да је закон тада обезбедио средства за рад савезне владе – а сада исто ће рећи у среду пред поноћ, кад договор буде постигнут. Ако не буде, питате? Биће, не брините.
Па ипак, остаје једно питање. Ако амерички дугови стално расту, како та земља успева да врати све своје дугове? Тајна је у техничком прогресу. Сваке треће, или пете године, САД избаце неки нови проналазак – у фармацији, електроници, аутомобилској или некој другој индустрији, а из добити која се тако ствара и која покреће читав талас иновација и активности, сви дугови буду редовно враћени. И то је одговор на питање које се овде често чује – зашто нико у свету не говори о презадужености САД, која износи 140 одсто бруто домаћег производа, а замерају јадној Србији, где задуженост није прешла ни 56 одсто БДП?
Разлика је у томе што у Србији нема иновација ни међу домаћим, ни међу страним инвеститорима. Овде су одувек магнати били – препродавци спортских патика, хране или детерџената. Или произвођачи бакра, или кристал шећера. У Вучићево доба придружују им се произвођачи опојних супстанци из Јовањице и други егзотични предузетници. Чега наравно има и у САД, у изобиљу, али не праве они технички прогрес. И зато САД сме да се задужује, а да јавност за то претерано не брине.
Америчка јавност не брине ни о томе да би председник Бајден могао из буџета да финансира контрамитинг, да покаже Трамповим гласачима да његових има више. Зато ни седамдесет девети пут, од кад се се тога прибојавамо, Америка неће банкротирати.
Tekst u elektronskom izdanju – ovde Tekst u štampanom izdanju – ovde
