– Upravo je stigla vest iz MMF-a da se uslovi poslovanja u svetu pogoršavaju od aprila i da u narednoj godini u svetskoj ekonomiji može doći do globalne recesije. Tri su glavna uzroka: prvi je inflacija, koja je nastala kao posledica obilnog štampanja novca tokom pandemije, drugi uzrok je rast cena energenata i hrane zbog rata u Ukrajni, a treći je usporavanje privrednog rasta u velikim zemljama poput Rusije i Kine. U Srbiji situacija ne može biti drugačija. Vlada Srbije je objavila da se prognozirani rast BDP-a u 2022. sa prethodno očekivanih 4,5 odsto smanjuje na 3,5 odsto. Isto se za sada predviđa i za svetsku privredu. Stopa rasta sveta već je u aprilu smanjena sa 4,6 na 3,6 odsto, a sada će krajem jula objaviti nove procene. Po svoj prilici, prognoze će se smanjivati na dole, a za narednu godinu se za SAD i Evropu predviđa – recesija.

Osnovni razlog sve oštrijeg privrednog usporavanja predstavlja visoka inflacija, koja je nastala kao rezultat ogromne monetarne i fiskalne ekpslozije u toku pandemije. Kako se navodi u Kvartalnom monitoru, pandemija je izazvala enorman rast dugova država, preduzeća i građana, koji su tokom 2020-2021. godine povećani za oko 30 odsto svetskog BDP-a. A sada je došlo vreme za gušenje inflacije koju je izazvala monetizacija ovih deficita. Naravno, inflacija je dodatno rasla i zbor poskupljenja energenata, hrane i sirovina izazvanim prekidom lanca snabdevanja iz Rusije i Ukrajine, što je dovelo do naglog rasta kamatnih stopa najpre u Americi, a zatim i u Evropi. Rast kamatnih stopa će smanjiti investicije, a time i budući privredni rast. Međutim, to će istovremeno izazvati sve teži položaj domaćinstava i pred nama je period u kojem se otvara duboki jaz, u kome dohoci ne rastu, ali se zato troškovi, naročito troškovi otplate kredita, hrane i energenata povećavaju iz dana u dan.

Pa ipak, po rečima direktorke MMF-a, to je nužna cena koju treba platiti imajući u vidu potrebu da se hitno i bez odlaganja vrati stabilnost cena. A za svetsku privredu, i za Srbiju naravno, to znači da ulazimo u period niskog rasta ili stagnacije.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U narednom periodu će uzimanje kredita svakako biti prilično neisplativ posao. Pošto će kamatne stope rasti, a realni dohoci svakako ne (barem ne u realnom iznosu), zaduživanje će biti skuplje nego ranije. Referentne kamate se svuda povećavaju, a po procenama sve većeg broja kreditnih agencija to će trajati do kraja 2023. godine. Zlatno doba jeftinih kredita svakako je završeno i neće se brzo vratiti. Na dobitku su samo klijenti koji su ranije uzeli kredite sa fiksnom kamatnom stopom, u dinarima. No, treba imati u vidu da su ovakvi kreditni aranžmani daleko skuplji od drugih, pa je deo dobiti koji će ovi zajmoprimci sada ostvariti već otplaćen višim kamatama koje su plaćali u prethodnom periodu.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– U Srbiji već godinama cveta tržište nekretnina, što je svakako posledica ograničenih mogućnosti za finansijske plasmane i ekstremno niskih kamatnih stopa na depozite. Sada se situacija drastično menja – većina stambenih kredita vezana je za referentnu kamatnu stopu, a kako se njen rast predviđa barem za naredne dve godine, jasno je da će stambeni krediti znatno poskupeti. S druge strane, zbog rasta kamate i investicije postaju sve manje isplative. Onda je jasno da će u narednom periodu nabolje prolaziti ulagači: u meri u kojoj budu rasle kamatne stope vlasnici štednih uloga ostvarivaće sve veći prinos na uložena sredstva.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao po svaku cenu?

– Radnici i sada čuvaju posao po svaku cenu, kolika god da je plata. A po rastu zarada svakako neće prednjačiti privatni sektor. Plate će najpre porasti u javnim preduzećima i u državnom sektoru, i to sve više kako se budu približavali novi izbori, koji god da budu raspisani. Privatni sektor će ih, koliko mora, pratiti u tome. Međutim, treba imati u vidu i to da je u Srbiji registrovan rast broja neformalno zaposlenih radnika. (prema podacima Kvartalnog monitora, formalna zaposlenost povećala se za 2,5 odsto, a neformalna za skoro trećinu (28,8 odsto). Oni svakako ne mogu da očekuju ni da će trajno zadržati neki posao, a još manje da će na tom poslu doći do nekog značajnijeg povećanja zarada.

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Mada nas je predsednik Vučić više puta u medijima upozoravao da se, dok smo na moru i na plaži, upitamo kako ćemo se ove zime grejati, mislim da to nije naš najveći problem. Daleko veći problem leži u tome što niko u Srbiji nema pristup nacionalnoj frekvenciji, pa da obavesti građane koji ih problemi zaista očekuju. A očekuje ih značajan rast cene struje, jer bez toga ne može biti održivog nastavka rada srpske elektroprivrede. Uz to, narednu zimu ćemo se verovatno grejati na uvoznim energentima, umesto da, kao ranije, pravimo i izvozimo struju i na tome zarađujemo.

A upravo zbog havarija i sloma u elektroprivredi, Srbija je u prvom kvartalu ove godine postala jedina zemlja u okruženju koja je, još u toku oporavka od Covid pandemije zabeležila negativan rast. Za havariju u elektroprivredi svakako nisu odgovorni građani koji su ovog leta otišli na plažu, za svoje pare, pa nekako nije red ni da ih za poskupljenje struje prekoreva čovek koji je na čelo elektroprivrede u Srbiji doveo vlasnika pečenjare, i držao ga tamo sve dok se sistem nije skoro u potpunosti raspao.

Stoga, da ukratko odgovorim, grejaćemo se na uvoznu i sve skuplju struju. A da li će ova zima zaista biti najhladnija od Drugog svetskog rata, u to verujem predsedniku isto koliko sam verovala kad je izjavio da u Americi svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora. Neke stvari ozbiljni predsednici jednostavno – ne rade.