Dužnička odiseja Aleksisa Ciprasa - RTS

Uz zvuke himne italijanskih komunista, u januaru 2015. godine, u štabu Sirize, slavila se pobeda Aleksisa Ciprasa na izborima. Pesmom “Bela ćao”, levičari su ispraćali politiku štednje. Verujući da učestvuju u stvaranju istorije i da je ozloglašena Trojka (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija), u Grčkoj odsvirala svoje.

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, kaže da je Grčka poznata po tome što se ujedinjuje oko nekih stvari i to sa takvom strašću kakvu mi nismo videli kod nas u Srbiji.

“Ni u doba bombardovanja, ni rata, nikada nismo toliko strasno posmatrali stvarnost koliko to oni rade”, smatra profesorka Popović.

“I sad se obradujem kad se setim koliko mi je zadovoljstva pružila ona njegova strategija otpora diktatu iz Nemačke i iz Brisela. Bez obzira na to kako se završilo”, dodaje Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.

A završilo se tako što Cipras, danas, prilikom svakog susreta sa Žan Klodom Junkerom, predsedniku Evropske komisije širi ruke, ljubi ga i želi mu srdačnu dobrodošlicu.

Maneken politike stezanja kaiša

Nekadašnji žestoki protivnik štednje Aleksis Cipras danas je postao maneken politike stezanja kaiša. Toliko da zapadni mediji o njemu pišu kao proameričkom i najviše evropski orijentisanom premijeru još od vremena devedesetih i Kostasa Simitisa.

“Meni teže pada što njemu ne pada teško što je sve izneverio i što vi ne vidite ni iz jednog poteza šta će on sutra uraditi. Da li će povećavati plate, penzije ili ih opet smanjivati. Ili će i na jednu i na drugu stranu. Čak možda sutra da raspiše ponovo referendum, pa ni to me ne bi čudilo. Jedan nedostojan čovek”, smatra profesorka Danica Popović.

Nije Cipras očarao pa razočarao samo grčke levičare. Januar 2015. godine bio je prelomni trenutak i za Srbiju i za Grčku. Naime, tada je Grčka rekla “ne” štednji, a Srbija je počela da smanjuje plate i penzije. Zato je Cipras tada u Srbiji pobrao sve simpatije.

“Pa kako neće izazivati simpatije kad je u to vreme je Vučić smanjivao penzije”, primećuje Ljiljana Smajlović.

“Čak i ako niste spremni da sami poginete, ima nešto što vas nosi kad vidite da je neko spreman da sve žrtvuje. I voleli biste da vidite kakav je drugi kraj moguć. I mi smo voleli da sanjarimo da će možda neko uspeti nešto drugo. U stvari, ne možete vi da uspete ni u politici ni u ekonomiji naspram 1.000 puta jačeg od sebe. Ali to vam ne brani da sanjate. I bilo je divno videti takav lik. I sećam se da je Aleksandar Vučić sa nekim ogorčenjem govorio da ovde svi vole Ciprasa više od njega”, kaže Smajlovićeva.

Cipras očarao pa razočarao srpske levičare

Imao je više simpatizera u Srbiji nego u Grčkoj, smatra profesorka Danica Popović. Ljudi su bili potpuno zaljubljeni u njega i njegovu politiku, dodaje.

“Šta su videli, ja zaista ne znam. Znam da su mi govorili: ‘Videćeš ti, za dve nedelje, za tri.’ A posle, kada su oni videli da to nije tako, onda su zaćutali”, priseća se profesorka Popović.

Ljiljana Smajlović kaže da se apsolutno prepoznaje u toj rečenici.

“S tim što i dalje u Ciprasu vidim nešto i plemenitije i čestitije od ljudi pred kojima je morao da kapitulira”, odgovara.

Jedan datum – 25. januar – crveno je slovo u Ciprasovom kalendaru iz dva razloga. Tog dana 2015. dobio je izbore uz obećanje da će odbaciti sporazum sa kreditorima. Slučajno ili ne, 25. januara ove godine grčki parlament usvojio je Prespanski sporazum, kojim je rešen višedecenijski spor sa Makedonijom oko imena. Između ova dva datuma, Cipras je postao kandidat za Nobelovu nagradu.

Još jedan važan datum u političkoj karijeri Aleksisa Ciprasa je 5. jul 2015. Tada je u Grčkoj održan referendum sa pitanjem: Treba li prihvatiti nacrt sporazuma Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a? Čak 61 odsto Grka štednji je reklo – ne.

Siriza nije pomerila točak istorije

Milenko Srećković, predsednik Pokreta za slobodu, smatra da je Siriza u tom trenutku imala jedinstvenu istorijsku priliku da pomeri točak istorije i intenzivira klasnu borbu.

“Oni su došli na vlast na talasu jedne masovne antikapitalističke mobilizacije. Tu jedinstvenu priliku Siriza je propustila svojim delovanjem po dolasku na vlast. To delovanje može se opisati jedino rečju – kapitalistička politika”, smatra Srećković.

Dve nedelje kasnije, Cipras skoro da je gledao bankrot uživo. Na naplatu je dospelo 1,5 milijardi evra duga. Atina, bez novog sporazuma sa kreditorima, nije imala para ni da plati dospelu ratu, niti da isplati plate i penzije. Banke u Grčkoj su zatvorene, panika se širila tržištem. Cipras se kolebao. Njegov ministar finansija Janis Varufakis nije popuštao.

Ljiljana Smajlović to upoređuje sa bitkom kod Termopila kad Kserks traži od kralja Leonide da preda oružje, a on odgovara: “Dođi i uzmi.”

“E to je odgovor Varufakisa. Pa kako se čovek ne bi radovao tome?”, poentira Smajlovićeva.

Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, rekao je tada da se Grčka, čiji je dug u to vreme dostizao 300 milijardi evra, ponaša kao krava na tankom ledu.

“Ali da jedna Grčka, koja je periferija, koja je na Duing biznis listi tada bila ispod nas, pa još dugo tamo ostala… Dakle, neko ko je šarlatan, da taj lupi rukom i kaže: ‘E sad će biti po mome.’ To je zaista za komediju. To nije za ozbiljan film”, kaže profesorka Popović.

U to vreme iz Evropske komisije su stizala upozorenja o tome kako je do detalja napravljen plan o izlasku Grčke iz evrozone.

Atina, biti ili ne biti

“Mislim da je mnogo ljudi volelo da vidi kako će proći Grčka ako pokuša da izađe iz Evropske unije i da bi bila kažnjena. I mislim da su svi ti ljudi koji su podržavali te surove uslove za Ciprasa, a sad likuju što je on popustio, da su oni nemoralni, a ne Cipras”, smatra Smajlovićeva.

Uzmi ili ostavi. Bankrot ili novi sporazum sa kreditorima. To je ponuda koju je početkom jula 2015. godine dobio Cipras.

“Dakle, neki izbor je postojao. Ako je bankrot bio jedno rešenje. To je istorijski poraz levice jer je Siriza počela da govori jezikom autoritarnog neoliberalizma. Oni su počeli da ponavljaju čuvene reči Margaret Tačer da ne postoji alternativa”, primetio je Srećković.

“Ne. Apsolutno ne postoji drugo rešenje. Nije nikad ni postojalo”, odgovara profesorka Danica Popović. “Koliko potrošiš, toliko ćeš sutra platiti, pa još s kamatom. Ako nećeš ni sutra, onda ćeš prekosutra, pa još sa dve kamate”, zaključuje.

Ljiljana Smajlović, sa druge strane, kaže da nema simpatija za način na koji sada neoliberalni ekonomisti i političari sa satisfakcijom govore da se videlo da je Cipras niko i ništa.

“Stvarno nije fer da nekog ucenite, da ga ostavite bez ijedne opcije i da mu se onda još i rugate kako je on nekarakteran čovek”, dodaje.

Preuzimam odgovornost za sporazum u koji ne verujem, ali sam ga potpisao kako bih izbegao katastrofu u zemlji. Kada je brod u nevolji, najgore je kad ga kapetan napusti, rekao je Cipras i prihvatio uslove kreditora. Bio je to treći po redu program antikriznih mera u koji je Grčka ušla od 2010. godine.

Kapetan izdao levičarski brod

Profesorka Danica Popović podseća da je Cipras izneverio levičarsku ideju posle dve nedelje.

“Toliko je prošlo od trenutka kad je raspisan referendum, koji je on dobio sa više od 60 odsto, gde mu je narod rekao da ne želi štednju i odricanje. On je posle dve nedelje potpisao sporazum sa EU koji znači štednju, odricanje i sve što nisu rekli.”

Ljiljana Smajlović, ipak, smatra da je Cipras bio mnogo pošteniji od britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je raspisao referendum o Evropskoj uniji a da mu se uopšte nije izlazilo iz nje.

“On je referendum raspisao kao ciničan manevar da ućutka svoju desnu, radikalniju polovinu stranke. I to je kalkulantski, cinično i u tome nema ni srca ni uverenja. Za mene je Cipras u poređenju sa Dejvidom Kameronom i pametniji i pošteniji i strastveniji političar, koji je dao sve od sebe”, kaže Smajlovićeva.

Njegov dotadašnji saborac Janis Varufakis poručio je – kreditori su Ciprasa naterali da pojede svaku svoju reč. Ko je onda ispao pošteniji? Levičar koji je napustio brod ili kapetan broda levice koga su optužili za izdaju? Neki će reći da je Varufakis, koji je otišao, ipak bio pošteniji?

U najvećoj meri jeste, kaže Danica Popović. Podseća da je i on izneverio veliki deo očekivanja.

“Grci su očekivali da porastu plate, penzije, da se otpišu dugovi, da dobiju nove kredite, da dođe 13. penzija, da se na televizuju vrate svi koji su otpušteni. Umesto toga, Varufakis je otišao pred njih sa dva zahteva. Jedan je da se napravi razvojna banka. Drugi da se napravi banka za loše kredite. Narod je na to podivljao, pošto su tražili nešto sasvim drugo. Ne može da se kaže da je čovek pošten ako dobije referendum na sve to, a posle, umesto torte, ponudi truli kikiriki. Ne može da se kaže da je baš ispravan i pošten. U odnosu na Ciprasa – jeste”, ocenjuje Danica Popović.

Cipras preživeo politički salto mortale

Tako je Cipras, od revolucionarnog zanesenjaka, postao tehnokrata. Ali mu je pošlo za rukom ono što pre njega niko nije uspeo. Pogazio je reč, ali je na sledećim izborima u septembru iste godine politički preživeo.

“On je preživeo taj politički salto mortale zato što su ga ljudi u Grčkoj videli kao iskrenog čoveka, koji ih nije lagao. I koji je uradio ono što je morao. I mislim da većina ljudi razume da bi oni na njegovom mestu uradili isto. Pretpostavljam da je to razlog što je on preživeo, a ne što su ljudi rekli vidi kako je pokvaren i lažljiv ovaj čovek.”

Sa druge strane, profesorka Danica Popović kaže da nije mogla da veruje da postoji tako prevrtljiva osoba na tako važnom mestu.

“Srbija je puna takvih političara kojima ništa ne verujemo. I posle dva njihova poteza ti vidiš da je to neozbiljan svet. Da li je to odlika 21. veka? Da više nema bitnih uverenja da narod može da se opredeljuje? Cipras liči na Dačića. Dakle, na osobu koja će danas pričati jedno, sutra kad dođe drugo vreme pričaće drugo. Da li je bio uveren u ovo ili ono, vi posle shvatite da to nije bitno pitanje u toj karakternoj strukturi”, primećuje Danica Popović.

Poslednju ratu zajma Grčka je, preko evropskog mehanizma pomoći, dobila u avgustu prošle godine. Time je stavljena tačka na program koji je Cipras potpisao u leto 2015.

Grčke kamate drakonske, naše dvostruko veće

Kamata na grčki dug u to vreme iznosila je 2,2 odsto. Srbija se tada zadužila po dvostruko većoj kamati, od pet odsto.

“Ako imate lihvarske kamate, pa ne može onaj siromah koji je uzimao kredite biti kriv i da on bude normalni lik u tome. U toj situaciji reći da je Cipras najnemoralniji i najpokvareniji lik, pa to stvarno moraš biti neoliberalni cinik”, kaže Smajlovićeva. 

Profesorka Popović podseća da je i za 2019. godinu predviđeno da se penzije smanje 20 odsto.

“Čak će jedan veliki broj penzija biti smanjen za 350 evra mesečno. Dakle, kad to čovek iz Srbije pročita, gde je prosečna penzija 250, a ti vidiš da tamo imaju 1.000 i 1.200. I njima uzimaju 300, a celoj Srbiji je žao Grčke. Ajmo, Srbi, jednom malo da popijemo kafu, da o sebi razmislimo. Ne ide. Glupo je”, poručuje Danica Popović.

Grčka kriza više nije vest u svetskim medijima. Tamošnja privreda prošle godine ostvarila je rast od oko dva odsto, nezaposlenost je smanjena, rezultati u budžetu bolji su od plana, grčke obveznice ponovo su se pojavile na međunarodnom finansijskom tržištu.

Ipak, stopa nezaposlenosti od 18 odsto najveća je u Evropi. Grčka sada MMF-u duguje oko 300 milijardi evra, što je gotovo isti iznos kao i pre četiri godine. Udeo duga u BDP-u gotovo da je ostao nepromenjen i iznosi 180 odsto.

“Ogroman broj ljudi je napustio zemlju, ogromna nezaposlenost je nastala. Uništene su one društvene institucije koje su sprečavale da zemlja uđe u siromaštvo. Trećina građana Grčke je danas u opasnosti od siromaštva. To su sve posledice tih antikriznih mera.”

Cipras, ipak, ulazi u istoriju

Ipak, Cipras će u istoriju ući kao državnik koji je zemlju spasao bankrota.

Istorija je jedna vrlo smešna disciplina, ona će to napisati i za našeg predsednika Vučića, kaže Danica Popović. 

“I to će biti tačno u tim delovima. Ali, ako budu dodali šta su radili sa medijima, demokratijom i sistemom, to će biti celina tog teksta. Ono što je najvažnije da gledaš je ne šta jedan čovek da radi danas, nego gde će zbog tog poteza Grčka ili Srbija biti Grčka sutra”, smatra Danica Popović.

Ljiljana Smajlović podseća da je Grčka bila članica EU i NATO-a, a da je Srbija bila crna ovca Evrope.

“Zamislite, kad su bili spremni da zgaze Grčku, šta bi uradili Srbiji da mi nismo prihvatili njihovu politiku stezanja kaiša i uspeli da primenimo te mere. Da Vučić nije imao podršku koliku je imao, i sa kojom je uspeo da progura i to da građani prihvate takve mere, kako bi tek onda od nas bio pravljen primer za sve. Strašilo za sve koliko je opsano suprotstavljati se politici stezanja kaiša, koja je tada bila evropska dogma”, zaključuje Ljiljana Smajlović.

Dužnička odiseja Aleksisa Ciprasa simbolično se završila na ostrvu Itaka. Uz aluziju na mitsko putovanje, koje je opevao Homer, Cipras je rekao da je Grčka povratila finansijsku slobodu.

On je ipak prevideo da se Odisej vratio kući tek posle 20 godina. A grčki budžet moraće da bude u plusu sve do 2060. godine. To će od svakog sledećeg premijera praviti Ciprasa, i svakog novog revolucionarnog zanesenjaka podsetiti zašto se kaže – dužan kao Grčka.

tekst možete pronaći ovde