Сећате ли се филма „Превелики да пропадну“ („Тоо биг то фаил“) и оне сцене када председник ФЕД-а гледа у патос и саопштава конгресменима да ће, ако истога трена не реагују, америчка привреда преко ноћи пропасти?
У филму је то изговорио Пол Ђамати, а у стварности Бен Бернанке, тадашњи председник америчке централне банке: „Провео сам целу своју академску каријеру проучавајући Велику депресију… Ако не реагујемо, смело и одмах, поновићемо депресију тридесетих година прошлог века, само што ће то овог пута бити далеко, далеко горе. Не урадимо ли то одмах, у понедељак нећемо више ни имати привреду.“
Лек је био делотворан. Новац је емитован рекордном брзином, у понедељак је америчка привреда нормално функционисала, а Бен Бернанке је дванаест година касније, баш овог понедељка, са двојицом колега добио Нобелову награду за економију. Тако ће на равне части поделити награду од скоро милион долара са Дагласом Дајмондом са Универзитета у Чикагу и Филипом Дајбвигом са Универзитета Сент Луис.
Објашњење Нобеловог комитета да је награда додељена за „истраживање банака и финансијских криза“, многе ће лаике одвратити од даљег читања извештаја. А у том „истраживању банака и финансијских криза“ лежи провалија у коју је 2008. године Америка а за њом и цео свет лако могао да упадне, на исти начин на који је настала Велика депресија из 30-их година. У тој провалији, на самом дну, лежао је колапс банкарског система.
Бернанке је у својим истраживањима показао да је такву провалију 1930-их година направила америчка централна банка када је уместо да штампа, убрзано повлачила новац из оптицаја. А то је релативно обичну рецесију претворило у Велику депресију коју је Џон Хаслер, члан комитета за Нобелову награду за економију, описао као најдраматичнију и најозбиљнију кризу на свету која је виђена у модерној историји. А наредну катастрофу из 2008. године спречио је тадашњи дирецтор ФЕД-а Бен Бернанке, те су САД и свет убрзо одахнули. Није ли то подвиг вредан Нобелове награде?
Бернанкеови неистомишљеници му често приписују погрдни надимак „хеликоптер Бен“, позивајући се на доскочицу другог нобеловца, Милтона Фридмана, који говорио да простипање новца из хеликоптера може само да изазове инфлацију. Па ипак, Бернанке то никада није радио. Та огромна количина новца од скоро пола трилиона долара убризгана је кроз програм звани ТАРП (Тхе Троублед Ассет Релиеф Програм) што је у ствари била циљана помоћ финансијском систему намењена да избави банке а тиме и читаву америчку привреду, од катастрофе која се навила над њиховом имовином.
И друга двојица лауреата овогодишње Нобелове награде радила су на питањима осетљивости банкарског система на гласине о банкроту финансијских дужника, а што је још важније, истражили су и показали начине на које привреда може да се спасе од велике депресије у тренуцима када се гласине појаве.
Испоставило се, у ствари, да се људи при одлучивању не руководе ни искуством, нити тренутним подацима, већ једино – очекивањима. Сетите се, рецимо, наших хиперинфлација: трајале су годинама, а престајале у секунди! И то не било којој секунди, већ у тренутку кад се доносила веродостојна објава о томе да се престаје са штампањем новца. На сличан начин, овогодишњи нобеловци Дајмонд и Дајбвиг развили су механизме за одбрану банкарског система од лаког рушења и чувеног “јуриша на банке” који настаје у секунди кад један клијент не може да подигне свој новац из банке.
Један од ефикасних метода заштите од кризе је политика државног осигурања банкарских депозита. “Када улагачи знају да држава гарантује за њихов новац, не морају више да трче у банку чим крену гласине о банкроту“, наводи се у извештају Нобеловог комитета. Један од нобеловаца је то потврдио: “Сада смо много боље припремљени. Пре кризе 2008. свет није имао ни представу о томе колико је финансијски систем осетљив на свакаква изненађења. Међутим, запамтите: сама припремљеност не искључује кризу.”
Па да запамтимо: као и код шумских пожара, у финансијском систему припремљеност не искључје кризу. Али је лакше кад постоје противпожарни апарати, и кад се на време употребе.
Tekst u elektronskom izdanju mozete naci ovde
