Kako inflacija raste, sve su glasnije ideje o zamrzavanju cena. A meni ne izbija iz glave događaj iz 2000. godine, kada je Vojislav Šešelj, potpredsednik vlade koja je upravo izgubila izbore, uradio potpuno suprotno – usred mesečne inflacije od preko 120 odsto doneo je uredbu o odmrzavanju cena! Naravno, cene u radnjama su se preko noći udvostručile i ostalo je samo da gnevni narod izađe na ulice i obori tek izabranu vlast. Sećate li se šta se onda dogodilo? Tako je – ništa se nije dogodilo. Cene su se duplirale jedino u papirima tadašnjeg zavoda za statistiku. Po tim cenama niko nije ni kupovao, ni prodavao, roba se tada prodavala na ulici – od ulja na pijaci do benzina u kanisterima. U stvari, od tog Šešeljevog odmrzavanja cena narodu je laknulo, jer se roba preko noći vratila u prodavnice. Što je još lepše, za to udvostručenje cena u očima naroda ostala je odgovorna Marjanovićeva i Šešeljeva, a ne kasnija, Đinđićeva vlada.
Naravoučenije, dakle, glasi – nikad kraja glupim vladarima i neukim udvoricama! I danas ih je više nego što mislite, i to ne samo u Srbiji. Cene hrane i goriva zamrzavaju i vlasti u Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Bugarskoj… svuda u nameri da zaustave inflaciju. A što tako neće smanjiti inflaciju, tek je pola jada. Neželjeni efekti ovakvih mera vraćaju se kao bumerang, koji često ume da odleti pravo u glavu onome koji ga je bacio.
Jedan takav bumerang upravo se kreće ka glavi poljskog premijera, koji je, u plemenitoj nameri da obuzda inflaciju, najpre zamrznuo cene hrane i goriva, a na sve to još smanjio i poreze. i to u herojskom procentu: čuveni PDV smanjen je sa 23 na svega osam odsto. I sad, šta se desilo? Počelo je lepo, poljski se premijer pohvalio – pogledajte, imamo najnižu cenu goriva u Evropskoj uniji, kad ne lezi vraže i ko se nadao – poljske pumpe okupiraše Česi! Ali to ne beše kraj. Poljska vlada je, bez odobrenja iz Brisela, smanjila PDV na hranu sa pet na – nula odsto, a mediji javljaju kako je tada, nakon prvobitnog „šoping ludila“ nastala bezmalo „omanja seoba naroda“. Među Poljacima je počeo da raste strah: šta li će sad biti, kad im benzin i kobasice pokupuju komšije – danas Česi, sutra već i Slovaci, ili Nemci… koliko bi bilo bolje da se nisu setili tog PDV-a… ali, kasno.
Simptomatično je da se sve to odvija u zemljama sa „rastućim manjkom“ demokratije. U najvećem broju evropskih zemalja, uključujući tu i Češku, to se ne dešava: tamo vlade štite od inflacije samo one koji najviše stradaju i koji nemaju načina da se odbrane, a to su ljudi sa niskim dohocima, invalidi, primaoci socijalne pomoći… Njima pomoć stiže na kućnu adresu, a ostali – nek se snađu!
U Srbiji je to nemoguće učiniti, jer mi nemamo socijalne karte. Niti ćemo ih imati, jer se to zaista ne isplati. Kao što se ne isplati ni to da se uvedu platni razredi, jer bi tada mnogi, naročito u državnim firmama, od milionskih plata koje dobijaju ni za šta, tehnički lako završili na minimalcu i dospeli na socijalnu kartu – kad već nemaju ni škole, ni znanja, ni zasluga.
Sad ostaje pitanje – kako bi bilo da mi smanjimo (ili možda ukinemo) PDV na hranu i gorivo? Da Vlada podeli teret inflacije – pola da stradamo mi, a pola – oni? Evo šta bi bilo. Sva bi jeftina roba za tren nestala iz rafova – a budžet bi se preko noći ozbiljno ispraznio. A onda bi ga morali puniti ili skupim zaduživanjem, ili novim štampanjem novca. A to bi sutra platio – ko? Pa vi, naravno.
Niko ovde ne razmišlja o tome da je Tadićeva vlada bezmalo dovela Srbiju do bankrota, baš tako što je stala da iz helikoptera povećava penzije i deli trinaeste plate. Istu stvar sada radi Vučić: novcem zasipa penzionere, kupuje stanove za mlade, deli im po sto evra i obećava novu čast – ako ostane na vlasti.
Ako ostanu na vlasti, ovde će nastaviti da vladaju plagijatori, vlasnici pečenjara i idioti iz Savamale, dok će se njihov predsednik nad njima sve zlosrdnije iživljavati. Kad bolje razmislim, neće tad biti najstrašnija ta inflacija.
I nje ćemo se sa setom prisećati, ako dozvolimo da još jednom osvoje vlast. Tekst u štampanom izdanju možete videti ovde
|
