Rusija će bankrotirati kad Amerika odluči

Rusija će bankrotirati kad Amerika odluči

Prošlog petka, usred rata, stiže čudna vest. Rusija je, javljaju mediji, na vreme namirila svoj međunarodni dug i – izbegla bankrot!
Mnoge stvari tu nisu jasne. Najpre, zašto je Rusija pristala na poniženje da preko prosrednika uplaćuje novac u američku Sitibanku, nadajući se da će joj Amerika dozvoliti da taj novac uplati? Naravno, manje je čudno bilo to što su Amerikanci uplatu odobrili. Što reče još onaj rimski imperator, kada je uveo porez na korišćenje pisoara, pa se pravdao rečima: „Non olet“, što u prevodu znači – „Ne smrdi“.
„Nije da Rusija nema novca“, objasnila je generalna direktorka MMF-a uplašenim poveriocima, koji su sa zebnjom čekali da Rusija uplati 117 miliona dolara na ime kamate na evroobveznice. I u pravu je direktorka MMF-a, ima Rusija para. Ruske devizne rezerve su oko 630 milijardi dolara, a Rusija se zadužila tek za četvrtinu te sume i može čitav dug „iz džepa“ da isplati. Tako su stajale stvari, do uvođenja sankcija.
Problem je sada na drugoj strani: barem polovina deviznih rezervi Rusije se nalazi u zapadnim bankama, koje su zamrznule sve ruske uloge. Kakav je to šamar Rusiji! Zamislite da ste ruski ministar finansija, i da se ovim rečima obraćate narodu: „Imamo novac, izvršili smo uplatu, sada je lopta na američkom terenu.“. U prevodu: mi više ništa ne kontrolišemo. Pitanje ruskog bankrota sada je – u rukama Amerike.
Kad Amerika jednom uvede sankcije, objašnjavao mi je davno jedan diplomata, te mere traju dugo. Američka administracija je, kako reče, kao veliki prekookeanski brod, koji ne može da pravi brze i nagle izmene kursa. To mi je tada izgledalo kao čista glupost: ako Amerika može da uvede sankcije u roku od dva dana – valjda može u istom roku da ih ukine! Ali ne može. U pitanju je moćno sredstvo koga se države lako ne odriču, naprotiv: ukidanje sankcija je stvar pregovora, uslovljavanja i novih poniženja… Zato njihovo skidanje traje dugo – trajalo je svima, trajaće, zasigurno i Rusiji.
A nove obaveze dospevaju već 31. marta i 4. aprila i za njih će otplate ići lako, jer će još važiti privremena dozvola OFAC-a (američke Agencije za kontrolu strane imovine) koja dozvoljava da ruski novac uđe u Ameriku… Na taj način, Rusi će bez problema poveriocima uplatiti skoro 2,5 milijardi dolara, ali za onu sledeću uplatu, koja dospeva 27. maja, lako mogu da uskrate dozvolu i da Rusija bankrotira!
Šta će se desiti ako Rusija bankrotira? Verovatno ništa. Jednostavno, neće vraćati dugove i ostaće joj više deviza, neophodnih da nekako smanji strmoglavi pad rublje. I naravno, valja reći da ruski devizni priliv od prodaje goriva zemljama Evropske unije neće nestati preko noći! Samo sy Amerika i Britanija mogle lako da zabrane uvoz ruskog gasa i nafte, jer im je uvoz bio mali i veoma lako zamenljiv. Uz to, Amerika godinama i sama proizvodi više gasa i nafte nego Rusija! Ali Nemačka, recimo, to ni u snu ne može da uradi – ni brzo, ni lako! Nemačka iz Rusije uvozi 55 odsto potrebnog prirodnog gasa, 52 odsto uglja i 34 odsto nafte, za koje dnevno plaća stotine miliona evra, kojima, kako piše u Gardijanu, „finansijski podržavaju ratnu mašinu koja uništava Ukrajinu“. Retorika Ilije Čvorovića, ali ovoga puta, daleko zlokobnija i moćnija…
Evropska unija je stoga odlučila da uvoz ruskih fosilnih goriva potpuno obustavi tek 2027. godine, a sudeći prema medijskoj i političkoj histeriji koju vode protiv Rusije, sasvim je moguće da će to i činiti, ali postepeno, za pet godina, da sebi time nimalo ne naškode.
Šta će onda biti sa Rusijom? Tamo su intelektualci uglavnom protiv Putina – kao i u Srbiji što su protiv Vučića – ali, ko njih pita? Otkad je Putin došao na vlast, Rusija nije razvila nijednu novu tehnologiju, i godinama se ta zemlja, bogata ljudskim kapitalom, pretvara u nekakvu Saudijsku Arabiju u kojoj je glavni izvozni proizvod – fosilno gorivo! Baš kao i kod nas, gde nam Vučić uz Merkelovu otvara perspektivu da kopamo litijum i punimo Nemcima baterije za električne automobile.
A Putin se odlučio na rat. Rublja je za tri nedelje izgubila 40 odsto vrednosti. I šta ćemo sad?

Tekst u štamapanom izdanju možete naći ovde