Није тајна да кинески председник Си Ђинпинг на подноси медведића Винија Пуа, а то траје већ читаву деценију. Сукоб је настао још у време када је Си Ђинпинг посетио Барака Обаму у Белој кући, а неко на друштвеним мрежама поставио две слике. На првој су били Обама и Си, а на другој Вини Пу и тигрић Тигар, како се у истој пози шетају и разговарају. Сличност је била запањујућа, нема ко се није насмејао. Вини Пу је у односу на Тигра заиста деловао здепасто, а и Си у односу на Обаму.
Можда би се ствар смирила да се наредне године на друштвеним мрежама није појавила слика на којој се Си рукује са јапанским премијером Шинзом Абеом, а до ње слика Винија Пуа који се рукује са копитом свог пријатеља, магаренцета Ијара. Наравно, у Кини су и ове слике одмах цензурисане. А тек 2015, кад се појавила слика председника Сија на војној паради, како стоји у аутомобилу и посматра поворку, било је природно да се поред ње нађе и слика Винија Пуа како, онако глават, седи у ауту – који је био скоро мањи од Винијеве главе! То је слика која је касније проглашена за највише цензурисану слику у Кини те године.
Догађаји од пре пар месеци потврђују да је Вини Пу у Кини и даље persona non grata, или, како би рекли y британском Економисту, ursus-non-gratus! Наиме, ове године се у биоскопима појавио филм Вини Пу: Крв и мед, који је, као и увек кад се медведић Пу негде појави, стао да пуни биоскопске дворане широм света. Али, овога пута се то није десило. У филму се, наиме, омиљени плишани меда претвара у хладнокрвног убицу, па су и критика и публика широм света овај филм искасапиле, с пуним правом, наравно. Редитељ је искористио моменат када је личност Винија Пуа постала јавно добро, као Грета Гарбо, на пример, па је без икакве сагласности његових креатора, власника или наследника могао с ликом Винија Пуа да ради шта год хоће.
У Кини нико није критиковао филм Вини Пу: Крв и мед. Разлог је лако погодити: он тамо није ни приказан! Али ваља напоменути да то исто важи и за Хонгконг! Уз сву аутономију коју ужива, Хонгконг се не игра ватром и не провоцира Сија тамо где је најслабији – код Винија Пуа!
Не би ова прича била толико важна кад бисмо се вратили у 2015, када је Кина расла по незамисливим стопама раста од дванаестак одсто годишње. Уз такав економски успех, ко би тад замерао кинеском лидеру што не воли некаквог медведића Пуа? Ни сам Вини му не би замерио, сигурна сам, само би му било жао. Али десет година касније, када се кинески привредни раст преполовио, на површину је испливало много муља и балвана који опасно успоравају привредни раст.
Прва кочница кинеском расту је системска и економисти такво успоравање зову „замком средњег нивоа дохотка“. То је тренутак када земља достигне неких 10.000-15.000 долара БДП-а по становнику, раст једноставно престане. Зашто? Због тога што постојеће институције коче раст. Када се све више одлука доноси у центру, а не тамо где се одлуке спроводе, многи добро започети подухвати се полако заустављају. И онда раст престаје. Уз то, наравно, иде све јача диктатура.
И сам председник Си се променио. Од доброћудног председника, који је са смешком прихватао надимак „Си Дада“, што значи „велики“, али и „дебељуца“, сада имамо само озбиљног председника Сија. У Кини је створен нови култ личности, у коме партијски функционери цитирају све мудрије Сијеве мисли, а за то време, интернет компаније ангажују хиљаде и хиљаде цензора да у року од пар секунди избришу забрањене слике, идеје па и медведиће, ако засметају.
И то обара привредни раст. Још одавно је неко изјавио да комунистичка партија и компјутери не иду заједно (CP and PC do not go well together), једно, дакле, мора да отпадне. Само, како ствари сада стоје у свету, отпашће – Вини Пу. Јер, ево, у слободном свету, где владају компјутери, болесни умови проглашавају Пуа за хладнокрвног убицу. А тамо где влада комунистичка партија, Вини Пу мора да отпадне јер сувише личи на председника државе.
И тако, док се не протера Вини Пу, овај свет се неће смирити. Хајде онда да пребројимо: колико има људи на овом свету којима то одговара? А одговор је: има их – довољно.
