Црни појас у оригамију? Тиме се некада хвалисао Дел Бој из серије Мућке, а ето му сад наследеника у српској државној безбедности, ако не по делима (којих нема), оно по изјавама, ведрог лика и широког осмеха! А тек изведба – баш по мери и укусу Дел Боја: уђеш у змијско легло, а изађеш у Армани ципелама од змијске коже!
Од Вулиновизх успеха најпре треба похвалити његову политичку дуговечност. Овај питомац Мире Марковић одавно је надмашио своју менторку, не (само) по дужини владања, већ и по распону својих политичких уверења. Размислите: има ли става, или реченице, коју Вулин не би могао јавно и уз осмех да изговори?
Ко се још сећа година кад је Вулин изјавио да не види ништа лоше у томе што полиција гађа суденте воденим топовима.„Зар је требало да их поливају топлом водом?“. Још од тада постоје сумње да му је те речи неко други осмислио. Ипак, изгледа да су биле његове. Увек су, уосталом, истог типа: лагане и ведре – а злокобне.
Понекад, ипак, Вулин прелази у дефанзиву. Говорећи о Јовањици и својој умешаности у производе са навеће плантаже марихуане у Европи, своју улогу је објаснио речима:“Ја нисам ни знао да сам био тамо!“ Искрено, ни Дел Бој не би смислио боље!
Ко не зна за Вулинову тетку из Канаде? А стан му није купила тетка – него женина тетка! Сви су га истражни органи ослободили сумње, јер ко би сумњао у женину тетку? А најважнију ствар је рекао председник Србије:„Вулин ништа није украо од када је на власти“. На ту радикалску црну досетку заиста се нема шта додати. Што рече давно Зоран Ђинђић, говорећи о Вучићу и његовим радикалима: „Ти политичари су врло опасни за државу, не зато што се ничега не плаше, јер су они кукавице, него зато што се ничега не стиде.“
Сасвим је лако Вучићу било да прогледа кроз прсте свом министру полиције и онда када је на њега залајао полицијски вучјак – и то усред званичног састанка са мађарским министром полиције! Шта сад дрога има с тим, кад га куче не воли? Ево одгонетке – није криво куче, него Вулин уопште и не постоји. То јест, постоји, али само као карта у шпилу председника Србије.
А Вучић, то је већ озбиљан играч. Што би рекли руски медији – шампион: „Неко голим рукама савија гвоздену шипку. Неко дресира отровне змије. Председник Србије Александар Вучић седи на две столице. Ако ћемо по савести, он би требало да претендује на црни појас у тој врсти политичких борилачких вештина“, речи су новинара Дмитрија Бавирина, из руских РИА новости.
И тако, кад су Сједињение Америчкие Државе увеле санкције против Александра Вулина – због ширења руског малигног утицаја у Србији и умешаности у међународни организовани криминал, илегалну трговину наркотицима и злоупотребу јавне функције – ево како га је председник Вучић заштитио: „Да сам ја само дан пре тога најавио увођење санкција Русији, Вулину не би биле уведене санкције. То није нешто што ја мислим, већ ја то знам, јер ми је то тако речено”. Наравно, ове речи говоре о моралном дну све три стране у овој причи – и нашег Дел Боја, и нашег председника али и озбиљних служби у влади Сједињених Америчих Држава, који су дрогу у Вулиновим џеповима детектовали и оштро осудили, скоро две године након мађарског полицијског вучјака!
Па ипак, прича се убрзава, лепо је објаснио руски новинар, онај који је Вучићу подарио политички црни појас: “Акробата више и не седи на две столице, него буквално жонглира њима у рингу, заједно мноштвом хистеричних веверица које чекају када ће изгубити равнотежу.”
Шта ће се сад десити са “хистеричном веверицом” Вулином, кад су га Американци отерали са дрвета? Вероватно ништа, попеће се он опет. Медији преносе како кроз Покрет социјалиста, чији је оснивач, управо прикупља потписе грађана који ће осудити америчке санкције против њега самог. И још важније, лично је упутио позив двема студенткињама из Сарајева које су недавно величале лик и дело Ратка Младића да наставе школовање у Србији.
Тај победнички дух редак је на нашој политикој арени, али, што би рекао Дел Бој – ко се усуди-побеђује! А тај је из свих битака излазо у Армани ципелама од змијске коже, зашто не би и сад?
tekst u elektronskom izdanju – ovde tekst u štampanom izdanju – ovde
