Зашто мушкарци зарађују више од жена? Рецимо, мушкарци у САД зарађују двадесет одсто више од жена, а код нас је ситуација далеко повољнија. У Србији, они у просеку зараде тек осам одсто више од жена, по свој прилици захваљујући преживелим социјалистичким начелима о родној равноправности… мада се женама ни овде не смеши лепша будућност. У успешним приватним фирмама у Србији – у банкарству и осигурању, где су зараде највеће – разлика у зарадама у просеку је иста као у САД. Дакле, што се више развијамо – постајемо (родно) неравноправнији!
И сад се поставља питање – зашто? Зар нигде не важи правило: исти рад – иста зарада? Питање вредно Нобелове награде, управо је добило и одговарајућег лауреата: Клаудију Голдин, професорку са Харварда.
Показала је да ће неједнакост зарада мушкараца и жена остати још јако дуго, али нам је уз то осветлила многе заборављене ствари. Да су, рецимо, жене у 19. веку радиле много више него што смо мислили. А да се жене нису укључиле у прву индустријску револуцију – она се не би ни десила! Па ипак, и тада су успешне жене одустајале од рађања деце, а понекад и од брака, па су међу „успешним америчким женама“ само три од њих десет имале децу. Њихов избор је био – или посао или породица!
Већ за жене рођене у периоду између 1924 и 1943, принцип се променио и сада је гласио – прво породица, па посао! Типична жена са би се најпре запослила, затим се удала, родила дете и напустила посао. Враћала би се послу кад деца пођу у школу, али тада без искуства, са много више година…или би, једноставно, заувек остала домаћица.
Тек је женама рођеним после 1958. године пошло за руком да остваре циљ – и посао и породица! Овај помак је највише настао захваљујући анти-беби пилулама и све либералнијим друштвеним нормама, па су се и разлике у зарадама у просеку преполовиле: током 1980, мушкарци су имали 40% веће зараде, а већ почетком 2005. године разлика је пала на око 20%. Мада, ред је напоменути, међу особама са високим образовањем, разлика је већа и износи око 26% у корист мушкараца.
И онда долазимо до закључака вредних Нобелове награде. Једно од важнијих се односи на нашу уврежену заблуду, коју заступа десна политичка струја, тврдећи да је неједнакост у платама последица избора занимања: мушкарци обављају квалитетнија занимања – па и треба више да зараде! Али Клодин Голди је показала да то не стоји. По њеним речима – „да су жене доктори, а мушкарци медицинске сестре“ – неједнакост не би нестала, тако да сам избор професије може да објасни тек трећину разлике у зарадама.
Нешто друго је ту по среди. Нису ту у питању ни похлепни послодаваци, који за исти посао женама дају мању зараду, што још увек заступају левичари. Данас се разлика у зарадама јавља због „похлепних послова“, како их назива Клаудија Голдин. О чему то она говори, у ствари? То су бројни, разноврсни послови у области финансија, права, на берзи, у медицини, или у бизнису, који захтевају дуге и непредвидиве сате на послу. Ако оба родитеља изаберу похлепни посао, шта би се десило ако им једног дана стигне СМС порука – ваше дете је сломило руку и на путу је за болницу? Ко би том случају пробудио пацијента из анестезије, завршио суђење шефу-нарко мафије или прекинуо интервју са председником неке корпорације, рецимо?
Онда се појавило спасоносно решење – фирме су почеле да отварају привремене послове и флексибилна радна мести. А ту се крију највеће родне разлике у зарадама! Ако један брачни партнер изабере похлепни посао, а други изабере да ради у породичној фирми – зараде ће им се разликовати не само због дужег радног времена, већ и због тога што се похлепни послови више плаћају по сату! Исту правилност Голдин уочава и у паровима у геј популацији: и тамо, по правилу, један партнер бира похлепни посао, а други управља домаћинством и бира мирнији посао.
Све ове феномене Клаудија Голдин описаује у својој недавно објављеној књизи „Каријера и породица: вековни пут жена ка правичности“.
Вредно је за крај рећи и то да је Клаудија Голдин је тек трећа жена – добитник… или, да нервирамо Његову Светост патријарха Профирија, па да напишемо – добитница Нобелове награде.
Tekst u elektronskom izdanju – ovde
