Može li iko da zamisli zemlju u kojoj predsednik najavljuje da će samog sebe tužiti sudu – a da sudije, profesori ili intelektualci bilo koje vrste na to, jednostavno, ćute? Gde se mi to nalazimo?
Priznajem, nije ni intelektualcima lako. Ko bi uspeo da parira čoveku koji je u stanju da sedamnaest puta u istom intervjuu pomene ćevape od ljudskog mesa, da bi nakon par dana, sa autoritetom vrhunskog poznavaoca, objavio rekordnu stopu privrednog rasta od 13 odsto, obećao penzionerima poklone i povišice, da bi zatim najavio da će tužiti sudu – samog sebe.
Komentatorima ne preostaje mnogo više od onoga što je povodom afere Belivuk napisao kolumnista Ljuba Stojadinović: „Nerado svraćam u mesare, mogao bih u nekoj od njih da sretnem sebe. Svejedno u kom obliku…“ ili nepoznati autor na internetu, povodom Vučićeve izjave da će tužiti samog sebe: „Što bi rekao Patrik u jednoj epizodi Sunđer Boba: ’od svih na koje sam sumnjao, najmanje sam očekivao da to budem ja’…ovi su prevazišli i Kasandru i Malu nevestu.“
Mada predsednik Srbije makar jednom dnevno ozbiljno prekrši Ustav, neovlašćeno preuzimajući funkcije svih organa vlasti, ipak se retko dešava da najavljuje da će da prekrši Krivični zakonik, kao što je sam najavio u nedelju uveče.
Jer, KZ u članu 334 (lažno prijavljivanje), u stavu 3 stoji da će onaj ko sam prijavi da je učinio krivično delo, iako zna da nije, biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Da biste bili veliki predsednik morate biti u stanju da pogazite bilo šta od onog što ste javnosti saopštili, da imate medije koji to neće ni konstatovati, ali da imate i Miloša Vučevića, advokata, koji će preko noći prihvatiti da vas lažno prijavi sudu za umešanost u aferu Belivuk. Šta sad, nije mu prvi put, već je to uradio povodom afere Jovanjica, a sud je već presudio, kažu – predsednik je nevin! Ostaće on i sada nevin, naravno, ali Vučeviću za lažno prijavljivanje preti kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Ne sada, naravno, već tek od momenta kada se u Srbiji promeni vlast. Tako funkcioniše pravosuđe u Srbiji.
U Srbiji ne ćute samo sudije i pravnici, ćute i ekonomisti. Retko se ko oglasio na Vučićevu objavu da će povećati minimalnu zaradu, mada je svima koji uključe mozak jasno da bi takva mera vodila ili nezaposlenosti, ili rastu cena, ili bankrotu firmi koje su propisima naterane na povećanje zarada. Da podsetim: kada je 2014. u Švajcarskoj raspisan referendum o minimalnoj zaradi, predlog je odbijen sa 76,3 odsto glasova protiv. Zašto? Zato što Švajcarci nisu hteli da im zbog rasta minimalnih zarada skoče cene, ili su protiv bili oni koji bi zbog rasta troškova bankrotirali, a svakako i oni koji su shvatili da će porasti porezi, da bi se sve te povećane plate isplatile – upravo iz njihovog džepa. Za taj zakon su bili, očigledno, samo oni koji primaju minimalne zarade – pa je stvar pala u zaborav.
Međutim, šest godina kasnije, i Švajcarci su, barem u Ženevskom kantonu, usred pandemije – popustili. Oktobra 2020. ponovo je raspisan referendum o minimalnoj zaradi, i ovog puta je predlog prošao, sa razlikom u glasovima od 50,03 naspram 49,97 odsto! Kakve će biti posledice? Najverovatnije – masovno seljenje malih firmi iz Ženeve i novi referendum, čim pandemija prođe. Jer, uzrok ove pobede krije se u ekstremno maloj izlaznosti glasača – od svega 54 odsto!
U Srbiji skoro da nema malih privrednika koji nisu povezani sa vladajućom partijom, pa nema ni bojazni da će oni najsvesniji među njima bankrotirati – a Geoks je već otišao, pa se minimalac slobodno može povećavati, sve je u redu. Vučićeva najava zaista dobro zvuči: „Naša ideja je da minimalac bude 35.012 dinara, više od 300 evra.“
Nije to sve. Predsednik je najavio da će prvo porasti penzije, a zatim ide mala pažnja „za gospođu ili gospodina penzionera“ – svakome po 20.000 dinara. To će, kad se sabere, iz državne kase izvući oko 450 miliona evra, koje ćete vi, dragi čitaoče, morati da platite. Kako? Kroz poreze, akcize… videćemo, uostalom, ko bi sad uz ovolike brige o tome mislio… nego, da pitam, red je: kako ispiti na trenerskoj školi, gospodine predsedniče?
Prvi tekst objavljen na novom sajtu 🙂